Jesen došla…dunjo moja
Ne volim jesen. Ali zaista. I nije to samo zato što je prošlo leto i što nema više sandalica, papučica, suknjica… tužna je do bola. I nije to samo zato što opada lišće i dolazi sve hladnije vreme i zima i prvi sneg… nekako ujesen uvek imam utisak da mi nešto promiče i odlazi u nepovrat. Možda je to godina koja, kada dođe oktobar nekako prosto pobegne i gle čuda, uvek u decembru budem za jednu godinu starija, a jesen mi to nagoveštava vrlo perfidno. Sramota. I zašto mi svakog oktobra padne na pamet da pravim herbarijum koji nikada za svoje dvadeset i četiri godine nisam napravila. Valjda postoje stvari koje nikada ne uradiš, koje nikada ne stigneš da završiš, stvari koje nikada ne dođu na svoje mesto ili se koje nikada ne dese…
